Mišljenja: Država i javne finansije
Hrvatska – između ponosa i MMF-a
Stanje u ekonomiji Hrvatske je, poput ostalih zemalja u regionu, sve teže. Uprkos stalnom insistiranju političkih lidera zemalja bivše juge na svakojakim međusobnim razlikama, kriza nas opet ujedinjuje. Sada po razornim efektima koje sa sobom nosi, ili još gore, po nemaštini koju će za sobom ostaviti. Zaista je čudan osećaj koji vam priža mogućnost promene imena analizirane zemlje nekom drugom zemljom iz regiona. Tako i u slučaju Hrvatske, možemo slobodno napisati, čitaj Srbija. Umesto jedne analize dobićemo dve, koje će tačno oslikati tekuće tendencije i probleme u ekonomiji obe zemlje, uz to i mere za njeno izlečenje, a da pri tom ne promenimo niti jedan znak interpunkcije. Isto važi i za BiH, Crnu Goru, Makedoniju. Svima nam je zajedničko da smo živeli na račun inostrane štednje, širili se preko gubera. Vreme je za povratak u prošlost i bolno suočavanje sa realnošću. Vreme je za početak nove, neke druge, tranzicije...
Iako statistika to nije zvanično potvrdila, Hrvatska je u recesiji. Industrija je u strmoglavom padu (ukupna industrijska proizvodnja je u januaru 2009. u odnosu na isti mesec prethodne godine manja za 14,1%, a prerađivačka industrija 17,6%). Januarski izvoz je na međugodišnjem nivou smanjen za 26,5% što je najveći pad izvoza od jula 2002, a usled sužavanja domaće tražnje uvoz je redukovan još drastičnije (32,2%). Broj nezaposlenih je u januaru bio veći za 5,8%, ili blizu 4 hiljade, a rast cena industrijskih proizvoda je sa negativnim predznakom što je i prvi znak deflacije. Promet na malo beleži oštar realni pad još od kraja trećeg tromesečja prošle godine.
Spoljni dug je na kraju 2008. iznosio 39 mlrd. evra (spoljni dug države je 6,9 mlrd. evra) i neznatno je manji od bruto domaćeg proizvoda, od čega između 11 i 12 mlrd. evra dospeva na naplatu ove godine; devizne rezerve iznose 9 mlrd. evra.
Sredinom marta rejting agencija Standard&Poor, uz obrazloženje sužavanja manevarskog prostora ekonomske politike u uslovima jačanja eksternih pritisaka, spušta dugoročni rejting Hrvatske za zaduživanje u domaćoj valuti, sa BBB+/A-2 na BBB/A-3, sa tim da dublji pad za sada pudupire samo političko sidro usmerenosti ka EU.
Sve u svemu, procena realnog pada BDP-a za ovu godinu kreće se u intervalu od 1,5% do 3%, a u realnijim projekcijama i do 5%.
Trenutne tendencije u robnoj razmeni će ublažiti pritiske na povećanje deficita tekućih transakcija, ali će zato pad uvoza neminovno uticati i na manju naplatu PDV-a i produbljivanje budžetskog deficita. Prema rečima hrvatskog ministra finansija plate i penzije se sve teže isplaćuju, a nelikvidnost u privredi jača. Prihode je sve teže namaći i ukoliko se ništa ne preduzme na rashodnoj strani će se pojaviti manjak od najmanje 10 milijardi kuna (1,4 mlrd. evra ili 3,5% BDP-a).
S obzirom na to da su prihodi državnog budžeta za 2009. planirani prvenstveno na osnovu uspostavljenih tendencija pre prelivanja svetske ekonomske krize na ovaj region, a uzimajući u obzir i kretanja pojedinih prihoda u prethodnim godinama, hrvatska vlada je u februaru donela odluku da već u drugoj polovini marta izvrši rebalans budžeta kako bi se javne finansije prilagodile novonastalim okolnostima. To je ujedno i prva od deset antirecesionih mera koje je vlada donela.
Detaljan plan rebalansa je i dalje nepoznat. Početkom marta je doneta odluka da se poslanicima u saboru, ministrima u vladi i državnim sektretarima plate skrešu za 10%. Ali uprkos tome, rashodna strana budžeta bi mogla biti smanjena za najviše 3 milrd. kuna (oko 400 miliona evra). Uštede nisu velike i jedva da prelaze 2 posto trenutno planiranih rashoda za 2009.
Vlada za sada ne uspeva da nagovori Sindikat državnih i javnih službenika na smanjenje plata za 6%, a „batina“ kojom preti zove se MMF. Stoji u upozorenju da će, u slučaju da sindikati ne pristanu na smanjenje plata, odnosno ako turistička sezona podbaci, Vlada biti prinuđena da poput Srbije, Mađarske, Ukrajne i drugih zemalja „koje su se pokazale nesposobne za borbu s krizom“, sklopi novi stand-by aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, što bi značilo daleko veće i bolnije rezove.
Međutim, hrvatska vlada se, poput svojih kolega iz Srbije, pre svega povodi idejom da će deficit zatvoriti dodatnim zaduživanjem u inostranstvu. Dat je nalog da se država u aprilu ili maju zaduži na inostranom tržištu emisijom evro obveznica u vrednosti od 750 miliona evra čime bi se prostor za finansiranje na domaćem tržištu prepustio predzećima, kojima je zaduživanje u inostranstvu sve nedostupnije i skuplje. Da li će novi hrvatski pokušaj da se zaduži u inostranstvu biti uspešan ostaje da vidimo, ali je sigurno da će cenu tog novca opredeliti kredibilitet fiskalne discipline. Stoga će i predstojeći rebalans biti najozbiljniji indikator iskrene posvećenosti rezanju državnih troškova.
Osim dodatnog jačanja makroekonomske stabilnosti kroz rebalans budžeta, dobar deo mera je usmeren i ka rasterećenju privrede.
Smanjuju se pojedina neporeska davanja; na primer, doprinosi Hrvatskoj privrednoj komori za 25%. Osiguranje likvidnosti javnim i privatnim preduzećima će se postići skraćivanjem rokova plaćanja obaveza javnih preduzeća na unutar 60 dana, štednjom na svim nivoima poslovanja javnih preduzeća (efekat ušteda bi mogao biti oko 2 milrd. kuna) kao i zamrzavanjem postojećeg nivoa zaposlenosti, dok bi se, na drugoj strani, plate članova upravnih odbora kao i menadžera javnih preduzeća vezale za rezultate poslovanja.
Volumen državnih subvencija je usklađen sa sistemom EU. Na taj način se iznos subvencija koje jedan poslovni subjekt može dobiti u tri godine, a da za to ne traži mišljenje Agencije za zaštitu konkurencije, povećava sa 200 na 500 hiljada evra. Izvršiće se i realokacija dosadašnjih subvencija ka onima koje su efikasije i sa većim efektima. Subvencije će se usmeriti ka malim i srednjim preduzetnicima, obrazovanju i ostalim delovima nacionalne ekonomije koji će garantovati brze efekte na privredni razvoj i konkurentnost pojedinih privrednih grana.
Preduzećima će se dodatno pomoći jačanjem finansijske pozicije Hrvatske banke za obnovu i razvoj, za čije programe će se osigurati dodatnih 400 miliona evra od strane međunardonih finansijskih institucija (Evropska investiciona banka, Svetska banka i druge). Sredstva bi trebalo da pomognu izvoznicima za čijim proizvodima postoji inostrana tražnja, te daljem podsticanju malih i srednjih firmi, turizmu i poljoprivredi. Poseban set mera je usmeren na turizam i jačanje svih preduslova za uspeh ovogodišnje turističke sezone.
Priliv inostranog kapitala će se podstaći i efikasnijom koordinacijom države i lokalnih zajednica u pogledu stvaranja povoljnijih uslova za direktna strana ulaganja. Uvodi se ubrzani postupak pribavljanja svih potrebnih dozvola za ulaganja. Primera radi, za ulaganja veća od 10 miliona evra pomenuta procedura je oročena na samo 45 dana.
Pojačano subvencionisanje kupovine prvog stana u odnosu na trenutnu situaciju bi trebalo da pomogne jačanju građevinske aktivnosti, a na granicama se uvodi pojačana inspekcijska kontrola u cilju sprečavanja uvoza „nekvalitetne“ inostrane robe, što će zaštititi domaću industriju i potrošače. Svim privrednim subjektima je s tim u vezi preporučeno da maksimalno koriste proizvode domaćeg porekla!?
Poslednja usvojena mera okrenuta je očuvanju životnog standarda najugroženijih društvenih grupa. Plan je da se osigura adekvatan nivo sredstava za održavanje životnog standarda najugroženijih grupa stanovništva.