Novosti iz sveta
Profesor A.Kobjakov
Može li se zaista desiti da bankrotira praktično celokupna svetska privreda?
- Mislim da je to jedini zdrav put – zato što se ništa drugo ne može uraditi. Ako imate čir, morate da iscedite gnoj. To je bolno, ali jedino što se može uraditi u ovoj situaciji. Ali, to traži gvozdenu volju. To zahteva ljude formata Frenklina Ruzvelta, jer će to značiti pad blagostanja, naduvenog, parazitskog blagostanja SAD.
Kad bi se to dopustilo, značilo bi potpunu smenu modela, odlučan postupak koji bi dao zdravu osnovu bar u sledećih 50 godina. Ali u celoj svetskoj politici ima sve manje gigantskih političkih figura. Sadašnji lideri instinktivno ne žele da preuzmu odgovornost, već da je prebace na sledećeg ko će doći. Zato je najprostiji način da se ekonomija poplavi novcem. A taj put je put hiperinflacije.
Ogromna sredstva koja su ulivena u američke banke nisu, ipak, dovela do inflacije.
- To samo govori da sve te hiljade milijardi dolara još uvek guta bankarski sektor za pokriće gubitaka koje ima. To je dokapitalizacija sistema. Ali čim taj sistem ozdravi ili dobije iluziju da je ozdravio, sav novac će poći u realnu ekonomiju i doći će do hiperinflacije. Taj novac ne može da ispari. Krenuće novo kreditno tržište, i opet će se naduvati novi mehur od sapunice. I mi ćemo odmah videti novo povećanje cena nafte do 200 dolara, mada je to nenormalno… Mislim da će to tako ići, ali ne tako brzo. Zato zaključujem da ova kriza koju sada doživljavamo, nije poslednja. I nije najstrašnija. Mislim da ćemo već posle 2010. početi da naduvavamo novi mehur od sapunice, a oko 2012. on će pući i počeće da se naduvava novi… Poslednja kriza će biti negde između 2012. i 2015. godine. Tada će doći do smene celog finansijskog sistema i biće izmenjeni i osnovni finansijski igrači. Tada ćemo među glavnim igračima imati Kinu.
Kako to da Kinu, uprkos sprezi njene ekonomije sa SAD, kriza gotovo nije ni dotakla?
- Kina je, čim je kriza počela, veoma odlučno, počela da razvija unutrašnje tržište. Kad snizi zavisnost od izvoza, dogovoriće se sa zemljama jugoistočne Azije gde su joj i sada veoma jake pozicije, kao i sa zemljama ASEAN-a. Mislim da će uvesti zajedničku valutu, na primer zlatni juan ili će napraviti neki azijan. Tako će dolar izgubiti poziciju jedine svetske valute, ali će mu ostati uticaj u dosta velikom regionu. Paralelno će se povećavati zona evra i to ne samo formalno povećanjem broja zemalja EU. Već sada je zona evra veća od formalne zone EU. Sva Severna Afrika je prihvatila evro kao sredstvo plaćanja. I Turska je skoro spremna na to. Mislim da je spremna i Ukrajina, a možda čak i Rusija. S druge strane će Kina povećavati svoju zonu. Tako već imamo tri valute koje će paralelno postojati na određenim prostranstvima. Svet je to već imao posle Prvog svetskog rata – zona franka, funte itd. A posle toga će Kina zatražiti novi deo svetskih finansija. Oni će početi da preuređuju međunarodnu finansijsku arhitekturu. Moraće se ili nečim zameniti međunarodni valutni fond ili će se dati sasvim druga kvota Kini. Još pre dve godine na sesiji MMF-a u Wujorku Kina je tražila kvotu od 25 procenata. To je bio probni balon, da se vidi kako će svet reagovati. Sadašnja kvota je oko sedam posto.
Kina, ipak, umnogome zavisi od američkog tržišta. Kome će da prodaje svoju robu, ako ne Americi?
- Kineska roba je preplavila američko tržište. Zamislite da sutra toga ne bude. U SAD prosto neće imati šta da obuku. Neće imati ni gaće. Često se kaže da Kina zavisi od američkog tržišta. Pokazalo se da to baš i nije tačno. Amerika u mnogim strateškim pitanjima mnogo više zavisi od Kine. Mnoge delove za svoju industriju oni sutra prosto neće imati, i to se ne može brzo promeniti. Amerika je odavno izgubila kvalifikovanu radnu snagu, danas svi samo uvijaju hamburgere u Mekdonaldsu. Ponovo treba učiti radnike da obavljaju poslove koje su zaboravili. Sada, prosto, nema radnika. Nema ni škola u kojima mogu da nauče – treba ponovo vratiti tehničke koledže, svu infrastrukturu… Koliko godina je za to potrebno? Svet je zaista postao veoma uzajamno zavisan. A dalje treba gledati dinamiku, a u dinamici Kina je očigledno strana koja dobija. Treba samo gledati tempo rasta te ekonomije. I za iduću godinu su planirali osam procenata.
Može li Amerika odlučiti da zameni dolar nekom drugom valutom, zlatnim dolarom, na primer?
- Može, ali samo u krajnjem slučaju. I tako će rešiti samo unutrašnje probleme. To bi značilo da se odriču finansijske vlasti koju sada imaju i da njihova valuta nikad više neće biti svetska. To je samo krajnji scenario i on je izolacionistički, to je scenario koji su imali pre Drugog svetskog rata. Frenklin Ruzvelt ih je izveo iz izolacionizma koji je bio osnova američkog shvatanja sveta. U krajnjem slučaju, to je moguće, a ako im se pridruže Kanada i Meksiko, imaće i prirodne resurse i moći će da postoje odvojeno. Ali za američku elitu, posebno finansijsku, to je gubitak onoga na čemu su decenijama gradili svoju moć. Ipak, uveren sam da će do 2015. godine dolar značajno pasti. Da je Kina spremna da preuzme liderstvo, to bi se već dogodilo.
Dajte da vidimo šta je američka ekonomija. Uzmimo strukturu bruto društvenog proizvoda – u današnjem trenutku 75 procenata daju usluge, u poslednje 3-4 decenije zemlja se potpuno deindustrijalizovala. Nema čak ni američkih farmerica, poslednja fabrika „Levis” je zatvorena ‘98, ‘99. godine. Nema ni lake industrije, sve više se gubi i teška… Dakle, to je zemlja usluga, i oko polovine tih usluga su finansijske usluge. Znači da trećina američke ekonomije živi na svetskim finansijskim operacijama. Ako se taj balon izduva, gubi se trećina američkog BDP-a. To je minimum jer je s njim vezan još ceo niz drugih grana – bogati trejderi su kupovali skupe kuće, znači, deo građevinskog biznisa će pasti, oni su navikli da idu u noćne klubove, znači i taj biznis strada, i to onda nije 8,1 procenat besposlenosti kakva je bila u februaru, već nezaposlenost koja se može uporediti sa nezaposlenošću u velikoj depresiji, 25 posto.