ekonomija.org

Analizirati podatke o robnoj razmeni Srbije u dužem vremenskom nije zahvalan posao kako iz metodoloških razloga tako i zbog promena u statističkom obuhvatu.

Metodološke napomene:

- podaci iz 1990, 1991, i 1996. godine sadrže i podatke o izvozu Kosova i Metohije i Crne Gore. U izvozu Crne Gore udeo aluminijuma je oko četiri petine, a KiM-a olovo i cink gotovo sav izvoz. Ova tri proizvoda treba isključiti iz uporednih analiza;
- u 1990. i 1991. godini nije evidentiran izvoz u bivše Jugoslovenske republike, a do 2006. godine izvoz u Crnu Goru. Stoga su se u 1996. godini pojavili novi proizvodi koji nisu postojali u izvozu 1991. godine, a plasirali su se u bivše Jugoslovenske republike. Zato je ova godina uključena kao «kontrolna» da bi se razvojili podaci koji ukazuju na konkurentnost na bivšem zajedničkom tržištu od proizvoda koji su konkurentni na svetskom tržištu;

Vrednost izvoza povećana je sa 5.816 miliona dolara u 1991. godini na 8.825 miliona dolara u 2007. godini. Kada se isključi izvoz u BJR vrednost u 2007. godini iznela je 6.092 miliona dolara što je bilo za 4,8% nominalno veća vrednost u odnosu na 1990. godinu. U 2009. godini izvoz je vredeo 8.345 miliona dolara u čemu je izvoz bez BJR vredeo 5.720 miliona dolara što je za 1,6% manja vrednost nego 1990. godine. Ovo su nominalni dolarski podaci koji ne uključuju pad vrednosti dolara i rast dolarskih cena u međunarodnoj trgovini u ovako dugom periodu.

Pre sankcija UN oko 40% izvoza bilo je plasirano u zemlje Istočnog Bloka gde je Srbija, kao deo SFRJ, imala povlašćen tržišni pristup u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope. Liberalizacija tržišta ovih zemalja bi, nezavisno od sankcija UN, uticala na gubitak tržišnih pozicija Srbije.

Tabela 1. prikazuje 30 odseka sa najvećim vrednostima izvoza u 1990. i 1991. godini. Njihov zbirni udeo u ukupnom izvozu Srbije smanjen je sa 58,1% u 1990. i 59,3% u 1991. godini na 48,5% u 1996. i 43,1% u 2007. godini. Od 30 grupa proizvoda 19 je pripadalo industrijskim a 11 primarnim proizvodima i pad vrednosti izvoza bio je, nakon sankcija, mnogo veći kod prve grupe proizvoda.

Tabela 2. prikazuje 30 odseka sa najvećom vrednošću izvoza u 2007. godini. Mada je isti broj industrijskih (19) i primarnih (11) proizvoda kao i u 1990. godini, prepolovljen je broj proizvoda iz sektora 7 «Mašine i transportni uređaji» koji učestvuju sa oko 40% u ukupnoj svetskoj trgovini. Ovi odseci (u tabeli) su povećali udeo u ukupnom izvozu Srbije sa 44,4% u 1990. godini na 47% u 1996. godini i 58,7% u 2007. godini.

Tabela 3 prikazuje odseke kod kojih je došlo do najvećeg rasta izvoza u odnosu na 1990. godinu. Udeo ovih odseka u ukupnom izvozu povećan je sa 2,9% u 1990. godini na 7,4% u 1996. godini i 19,9% u 2007. godini. Najveći broj odseka predstavlja proizvode koje plasiramo na tržišta BJR.

Tabela 4 prikazuje proizvode kod kojih je došlo do najvećeg pada vrednosti izvoza u 2007. u odnosu na 1990. i 1991. godinu. Udeo ovih odseka u ukupnom izvozu smanjen je sa 38,9% u 1990. godini na 17,9% u 1996. i 7,9% u 2007. godini. Ovi odseci pripadaju industrijskim preduzećima koja još nisu privatizovana zbog zastarelih tehnologija, ili njihova privatizacija nije dovela i do rasta izvozne konkurentnosti.

Srpski podaci, posmatrani izolovano, ne pružaju nam informaciju o promeni konkurentnosti u međunarodnoj trgovini. Udeo Srbije danas u svetskom izvozu gotovo je tri puta manji u odnosu na udeo u 1990. godini. Tabele 5, 6 i 7 prikazuju promene udela u svetskom izvozu. Tabela 5 prikazuje odseke kod kojih je Srbija imala najveći udeo u svetskom izvozu u 1990. godini.

Tabela 6. prikazuje odseke sa najvećim udelom u svetskom izvozu u 2007. godini. Pri tome treba skrenuti pažnju na činjenicu da je kod mnoštva proizvoda, mahom poljoprivrednih i prehrambenih, do rasta udela došlo zato što se plasman u BJR prikazuje kao izvoz, što nije bio slučaj u 1990. godini.

Tabela 7. prikazuje odseke sa najvećim padom i rastom udela u svetskoj trgovini.

Otkrivene komparativne prednosti (RCA revealed comparative adventages) predstavljaju odnos trgovinskog suficita ili deficita prema ukupnoj vrednosti trgovine (izvoz i uvoz). Dovodimo u vezu vrednost izvoza sa uvozom kako bi smo «otkrili» konkurentnost. Na primer, izvoz lekova i kukuruza može biti isti i iznositi, recimo, 100 miliona dolara. Ali, ukoliko je uvoz lekova 200 miliona dolara, a ne uvozimo kukuruz onda smo u prvom slučaju manje konkurentni u odnosu na drugi. Tabela 8 prikazuje grupe proizvoda sa najvećim promenama u relativnoj konkurentnosti.

Umesto zaključaka, priložiću i tebelu vrednosti izvoza prema sektorima standardne međunarodne trgovinske klasifikacije. A u sledećem mišljenju ću pokušati da dokažem da je zabluda da našu komparativnu prednost predstavlja poljoprivreda i izvoz prehrambene industrije. Poredeći naše podatke o izvozu sa slovenačkim (i svetskim).