Navigacija

• 1: Mišljenja
  • 1.1: Mišljenja po oblastima
  • 1.3: Mišljenja gostujućih autora
• 2: Podaci
• 3: Novosti iz sveta
• 4: O nama
• 5: Kontakt
• 6: English
• 10: Naslovna

Koncept privatizacije primenjen nakon oktobarskih promena 2000. godine privredi Srbije nije doneo očekivane performanse. Privatizacija je delom pokrenula restrukturiranje preduzeća. Donela je svež kapital, nove tehnologije i nova menadžerska znanja. Međutim, njen rezultat je daleko manji od prvobitno očekivanog. Razlozi koji su tome doprineli, ali i krajnji dometi navedenog procesa, u sažetoj formi, iznose se u tekstu koji sledi. Istraživanje se bazira na obradi podataka iz finansijskih izveštaja koja su privredna društva i zadruge u Srbiji predale u periodu od 2002. do 2007. godine.

1. Uvodne metodološke napomene

Osnovni izvor podataka predstavljaju finansijski izveštaji privrednih društava i zadruga (u daljem tekstu preduzeća) u periodu 2002–2007.

Metodološki okvir se oslanja na poređenje pojedinih strukturnih indikatora poslovanja preduzeća, među kojima su ključni indikatori produktivnosti i rentabiliteta, po godinama od 2002. do zaključno 2007. godine za skupove preduzeća koji su definisani kao privatizovana preduzeća u posmatranim godinama sa skupom svih preduzeća, razvrstanih po svojini, veličini i delatnosti.

Osnovno grupisanje preduzeća omogućava posmatranje u matricama. Sva preduzeća grupisana su prema: (a) veličini (na mala, srednja i velika preduzeća); (b) svojini (na društveni, privatni, mešoviti i državni sektor); (c) prema privatizaciji (period 2002-2007, po godinama); i (d) delatnosti (podaci su prikazani na nivou sektora Klasifikacije delatnosti, a unutar Prerađivačke industrije i na nivou oblasti).

Za sve pomenute segregacije preduzeća raspoloživi su podaci o: (a) broju preduzeća i broju zaposlenih; (b) bruto dodatoj vrednosti (BDV) u baznim cenama; (c) produktivnosti (definisana kao dodata vrednost po zaposlenom; (d) troškovima rada (definisani koeficijentom koji predstavlja odnos mase bruto zarada i BDV); (e) stopi bruto marže – SBM; (f) stopi poslovnog finansijskog rezultata – SPD, stopi finansijskog rezultata iz redovnog poslovanja – SRD i stopi neto finansijskog rezultata - SND; i (g) odnosu poslovnog finansijskog rezultata i bruto dodate vrednosti – RFDV.

2. Ključni rezultati

U 2007. godini finansijske izveštaje je predalo 84,1 hiljada preduzeća što je za 10,3% više u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 25,8% ili 17,2 hiljade više u odnosu na 2002.
 

Posmatrano prema svojinskoj strukturi privatna preduzeća beleže najbrži rast. NJihov broj je u 2007. bio za 36% veći u odnosu na 2002. godinu, i u posmatranom periodu je rastao po prosečnoj stopi od 6,5%. Nagli porast privatnih preduzeća u 2005. u odnosu na 2004. jednim delom se može objasniti i prevođenjem preduzeća iz mešovite svojine u ovaj svojinski oblik, dok je skok u 2007. u odnosu na 2006. isključivo posledica rasta izvornog privatnog sektora čija su preduzeća ispunila potrebne uslove za predaju finansijskih izveštaja u mnogo većem broju nego ranijih godina. S druge strane, broj preduzeća u društvenoj svojini je smanjen za oko 30%. Usled pomenutih kretanja udeo privatnih preduzeća u ukupnom broju preduzeća je povećan sa 86% u 2002. na 93% u 2007, a društvenih preduzeća smanjen sa 6% na 3%. Učešće broja preduzeća u državnoj i zadružnoj svojini u ukupnom broju preduzeća se u navedenom periodu nije bitnije menjalo.

Ukupan broj zaposlenih opada u svim godinama posle 2001, tako da je u 2007. godini bio za 249 hiljada, ili 18,5% manji nego u 2001. Jedini svojinski sektor u kome je broj zaposlenih rastao tokom svih posmatranih godina (2002-2007) bio je sektor privatne svojine, u kome je 2007. bilo zaposleno 686 hiljada ljudi, što je za 451 hiljadu ili 192% više u odnosu na 2001. U ovom sektoru svojine je samo tokom 2005. godine zaposleno više od 200 hiljada novih radnika i dodatnih 78 hiljada tokom 2007, tako da nema dileme da on predstavlja glavni ventil apsorpcije prekomernog broja radnika iz društvene i mešovite svojine.
 

Slika 1. Broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima od 2002. do 2007. u 2007. godini i njihov udeo u ukupnom broju svih zaposlenih u privredi

Posle pada u 2002, broj zaposlenih je rastao i u državnom sektoru, posebno brzo u 2003. godini; na kraju je u ovom sektoru u 2007. bilo zaposleno 65 hiljada, ili 58% više radnika nego u 2001. godini.

Od privatizovanih preduzeća u periodu 2002-2007. Agenciji za privredne registre u 2007. godini finansijske izveštaje je predalo njih 1.777. U njima je bilo zaposleno 155,3 hiljade radnika što je 14,1% svih zaposlenih koja se nalaze u bazi (odnosno 22,6% svih zaposlenih u preduzećima u privatnom vlasništvu).

Na slici 2. je prikazan procentualni doprinos pojedinih tipova svojine porastu ukupne bruto dodate vrednosti (BDV). Vidimo da se sedam osmina porasta BDV u periodu 2002-2007. duguje privatnoj svojini. Pozitivan doprinos privrednom rastu stiže i od državne svojine. Preduzeća u društvenoj svojini doprinela su porastu VA sa oko 11% ali sa negativnim predznakom, dok je doprinos mešovite svojine neutralan.

Kontigent privatizovanih preduzeća, bilansno posmatrano, u ovom periodu takođe generiše pozitivan doprinos, međutim on je rezultat šireg obuhvata, a ne i njihovih stvarnih performansi (BDV u 2007. koju je iskazalo 1.777 preduzeća poredimo sa BDV-om u 218 preduzeća, koliko ih je privatizovano tokom 2002. godine).
 

Zato je korektnije posmatrati njihovo učešće u BDV-u, primera radi, samo u poslednjoj posmatranoj godini. Ovako posmatrano, udeo BDV-a privatizovanih preduzeća u 2007. godini u ukupnom BDV-u svih posmatranih preduzeća jedva da dostiže 10%. Gotovo da bismo mogli da zaključimo da je sa aspekta generisanja novostvorene vrednosti ukupne privrede uticaj privatizovanih preduzeća marginalan.

Rezultat je za nijansu bolji kod industrije, odnosno unutar nje, u sektoru prerađivačke industrije (privatizacija je očigledno jedino ispunila očekivanja u oblasti proizvodnje duvanskih proizvoda i u oblasti proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala, tj. cementnoj industriji, budući da je udeo privatizovanih preduzeća u ukupnom BDV-u ovih oblasti dominantan, 87,3% i 55,9%, respektivno; to je verovatno slučaj i u proizvodnji osnovnih metala, mada za ovu oblast ne raspolažemo podacima).