Navigacija

• 1: Mišljenja
  • 1.1: Mišljenja po oblastima
  • 1.3: Mišljenja gostujućih autora
• 2: Podaci
• 3: Novosti iz sveta
• 4: O nama
• 5: Kontakt
• 6: English
• 10: Naslovna

Razgovori s bankama koje su potpisale ’’Bečku incijativu’’, doveli su do relaksiranja obaveze o zadržavanju sume njihovih kredita u Srbiji na nivou s kraja 2008. (Bečku incijativu potpisale su i druge zemlje regiona). Maksimalno smanjenje biće 20% (znatnije ublažavanje verovatno sledi od početka 2011), a već krajem 2009. NBS je potpisnicama Bečke incijative smanjila deo obavezne devizne rezerve u dinarima sa 30% na 20%.

Inače, na sastanku Inicijative za koordinaciju evropskih banaka održanom danas 26. 2. 2010, matične banke deset najvećih stranih banaka koje posluju u Srbiji potvrdile su obaveze preuzete u martu 2009. da pruže pomoć svojim subsidijarima. U Beču su se sastali predstavnici MMF-a, Evropske komisije, EBRD, EIB, ECB i Grupe Svetske banke s predstavnicima matičnih banaka srpskih finansijskih institucija od sistemskog značaja (Intesa San Paolo, Raiffeisen International, Eurobank EFG, National Bank of Greece, Unicredit, Société Générale, Alpha Bank, Volksbank International i Piraeus Bank). Matične banke su od potpisivanja Sporazuma u martu 2009. minimalno povećavale su prosečni stepen svoje izloženosti, kao i održavale kapital u svojim subsidijarima na adekvatnom nivou; tako je u septembru 2009. pokazatelj adekvatnosti kapitala ukupnog bankarskog sektora iznosio 21%, u februaru 2010 oko 19%, 7 procentnih poena više od propisanog. Pozitivno je oceneno i uspešno okončanje 3. razmatranja stend-baj aranžmana između Srbije i MMF-a 23. februara 2010. Matične banke su potvrdile ranije preuzete obaveze u pogledu održavanja adekvatnosti kapitala i izloženosti prema Srbiji u skladu s makroekonomskim programom za 2010. Postignuta je saglasnost da su rezultati makroekonomskog programa srpskih vlasti i zajednički napori banaka i regulatornih organa stvorili prostor za postepeno smanjivanje obaveza u pogledu stepena izloženosti koje su utvrđene u martu 2009, i to za maksimalno 20%.

NBS je predložila smanjenja obavezne rezerve banaka, dinarske na 5% i devizne 25%, ali postepeno, tokom narednih 10 meseci. Inače, efektivna (stvarna) obavezna devizna rezerva je, zbog brojnih izuzeća, znatno manja od 40% ili 45%, i iznosi 29%. NBS neće vraćati novac bankama, već će one u 2010, za nivo povećanja kredita i štednje moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod NBS. Dakle, cilj je da oslobođeni novac bude investiran u produktivne grane privrede čime bi se podigla zaposlenost.
NBS je obelodanila i nameru da obara referentnu kamatnu stopu tokom 2010, čiji je osnovni cilj pojeftinjenje dinarskih kredita u zemlji. Očekivano je da taj proces, ako ne bude znatnijih inflatornih pritisaka, bude lagan, ali su banke već odreagovale smanjujući svoje plasmane u blagajničke i trezorske zapise (u poslednja dva meseca za oko 20 milijardi dinara). Budući da postoji veza između jačine dinara i visine referentne kamatne stope, realno je da će dinar nastaviti lagano slabljenje tokom 2010, čemu će snažan doprinos dati i relativno skroman priliv kapitala u zemlju.
Vrlo je teško verovati da će relaksacija Bečke incijative proizvesti pozitivne efekte, naprotiv! Međutim, čini se da naša ekonomska vlast nema mnogo prostora da izbegne smanjenje kreditne izloženosti koje traže ’’strane banke’’. Dakle, odliv kapitala iz Srbije je izvestan, pitanje je samo koliki će on biti. Na kraju krajeva, niko nema pravo da blokira tuđa sredstva, i Bečka incijativa je bila dobar gest i ’’dosta je uradila’’ na očuvanju makroekonomske stabilnosti poslednjih skoro godinu dana. Naime, kriza likvidnosti bankarskog sektora se nije značajnije prelila u realni sektor, a preduzećima, koja nisu imala problem nesolventnosti, omogućeno je da restrukturiraju dugove i da banke nastave da ih kreditiraju. Bečka incijativa je garantovala prisustvo određene količine kapitala na tržištu, što je pomoglo stabilizovanju kursa dinara do pred kraj 2009, i generalno manjem pritisku na kurs.
Inače, NBS je bankama koje su potpisale Bečku incijativu, pored ostalog, omogućila nove izvore likvidnosti: dinarske kredite s rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne svopove kao i oslobađanje od obaveze obračunavanja obavezne rezerve za depozite i kredite primljene iz inostranstva od oktobra 2008. (za regulatorne potrebe banke u kapital mogu uključiti subordinirane obaveze do visine od 75% osnovnog kapitala, kao i da pokazatelj deviznog rizika povećaju sa 10% na 20% kapitala).