Navigacija

• 1: Mišljenja
  • 1.1: Mišljenja po oblastima
  • 1.3: Mišljenja gostujućih autora
• 2: Podaci
• 3: Novosti iz sveta
• 4: O nama
• 5: Kontakt
• 6: English
• 10: Naslovna

Verujem da ne postoji ekonomista, a pogotovo političar, u Srbiji koji ne bi bio spreman da se zakune da je proizvodnja hrane glavna razvojna šansa Srbije. Rečenica se ponavlja kao mantra, i već je izrasla u svojevrsni aksiom. Uprkos tome, takođe sam ubeđen da samo mali broj istih zaista zna kakvi su rezultati pomenutog sektora i kakav je njegov stvarni značaj za privredu Srbije.

Agroindustrijski sektor Srbije poseduje dugu tradiciju, relativno uspešnog poslovanja. Najzačajnija prednost ovog sektora industrije je to što poseduje odličnu sirovinsku bazu. Dobar deo teritorije pokriva plodno poljoprivredno zemljište, a njegovom razvoju pogoduju i dobri klimatski uslovi. Uz njih, tu su svakako i zadovoljavajući tehnički potencijali za rast i razvoj poljoprivredne delatnosti, a takođe i odgovarajući proizvodni kapaciteti u prehrambenoj industriji.

Postojeća poljoprivredna proizvodnja i tehnološki nivo opremljenosti kapaciteta prehrambene industrije su takođe dobra pretpostavka za veću izvoznu ekspanziju, posebno ako se ima u vidu povoljan pristup inostranim tržištima, cenovna konkurentnost i proizvodnja koja prevazilazi potrebe domaćeg tržišta. Međutim, najviše se izvoze sirovine, a malo je proizvoda visoke finalne prerade (o detaljnijem rezultatu spoljnotrgovinske razmene ovog sektora biće viće reči u narednom mišljenju).

Agroindustrijski sektor (koji uključuje proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnju duvanskih proizvoda, proizvodnju mašina za poljoprivredu i industriju hrane i proizvodnju hemikalija za poljoprivredu) u ukupoj industrijskoj proizvodnji Srbije učestvuje sa 26,7%. Od toga, proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića generiše čak 87,1% ukupne proizvodnje sektora, dok na proizvodnju mašina za poljoprivredu i proizvodnju hemikalija otpada jedva nešto više od 2%.

Na ovaj način posmatran, agroindustrijski sektor je u periodu od 2005. do 2009. godine zabeležio prosečni godišnji rast fizičkog obima proizvodnje od oko 1,1%, za razliku od ukupne industrijske proizvodnje koja je u proseku opadala za 0,4% godišnje. U 2009. godini međugodišnji pad proizvodnje agroindustrijskog sektora Srbije iznosio je 7,4%, dok je pad ukupne industrije bio nešto dublji (-12,1%).
 

Kretanje fizičkog obima ukupne industrijske proizvodnje
i agroindustrijskog sektora Srbije u periodu 2005-2009. u %

I u januaru 2010. proizvodnja hrane i pića, uz proizvodnju osnovnih metala glavni, je nosilac industrijskog rasta. Kada isključimo sezonski faktor, proizvodnja hrane i pića je zabeležila međugodišnji rast od 4,6%, i njoj se duguje gotovo četvrtina (24,2%) ukupnog porasta industrijske proizvodnje u prvom mesecu ove godine.

U 2008. godini finanijske izveštaje je predalo nešto manje od 7,1 hiljada privrednih društava i zadruga koje se bave agrobiznisom (ili 7,9% od ukupnog broja privrednih društava i zadruga u Republici Srbiji). Najveći broj privrednih društava, 6,4 hiljade ili 90,3% od ukupnog broja su mala privredna društva. Posmatrano po delatnostima, polovina od ukupnog broja privrednih društava i zadruga pripada registrovana je za gajenje žita i drugih useva i zasada (njih 1.512), proizvodnju ostalih prehrambenih proizvoda (1.197), odnosno uzgoj životinja (816).
Ukoliko, pak, agrobiznis definišemo u širem smislu, obuhvatajući i prometni lanac, odnosno trgovinu poljoprivrednim proizvodima, broj privrednih društava bi se u tom slučaju popeo na 12.1 hiljadu što je 13,4% od ukupnog broja privrednih društava i zadruga koja posluju u Srbiji.
U njima je bilo zaposleno 135,5 hiljada radnika, odnosno 187,9 hiljada (širi koncept) što je 12,2%, odnosno 17,0%, od ukupnog broja zaposlenih.

Privredna društva agrobiznis sektora u 2008. godini generisala su 12,6% (odnosno 16,3%, u širem konceptu) ukupne bruto dodate vrednosti svih privrednih društava i zadruga u Republici Srbiji.

Produktivnost ovog sektora, izražena kao odnos novostvorene vrednosti i broja radnika iznosila je 13,9 hiljada evra i bila je samo za 300 evra veća od proseka privrede Srbije.

Produktivnost agrobiznis sektora, iskazan širim konceptom, je nešto niža i iznosi 13 hiljada evra.

Agrobiznis sektor je u poslednjih nekoliko godina bio vrlo interesantan stranim investitorima. To najbolje ilustruje podatak o učešću stanog vlasnišva u ukupnoj vrednosti kapitala privrednih društava iz ove oblasti, koje je u proseku iznosi 21,5% (u širem konceptu, udeo stranog vlasništva u agrobiznisu Vojvodine je još veće i dostiže 25,2%). Dakle, četvrtina kapitala privrednih društava u ovom sektoru je već u inostranim rukama, i nema dileme da će u perspektivi rasti. SDI su za sada najviše plasirane u proizvodnju duvanskih proizvoda (udeo stranog kapitala ovde je 81,6%) i proizvodnju i konzervisanje mleka (69,9%). Nasuprot njima, u gajenju žita i dr. useva i zasada, koja je po broju preduzeća i broju zaposlenih najmasovnija udeo stranog kapitala u ukupnoj vrednosti kapitala jedva da je oko 2,6%.

Agrobiznis sektor Srbije se u finansijskom smislu tokom 2008. nalazio i dalje u pozitivnoj zoni poslovanja.

Neto dobitak pre odbitka (rashodnih) kamata i oporezivanja (EBIT) u 2008. godini je iznosio 422,7 miliona evra (553,6 miliona evra, posmatrano šire), što je 17,6%, odnosno 23,0%, respektivno, vrednosti ukupne EBIT koju su iskazala privredna društva i zadruge u Srbiji. Dobitak pre oporezivanja (EBT) je iznosio 69,9 miliona evra, a krajnji rezultat poslovanja ili kako neko voli da kaže, neto finansijski rezultat, 10,3 miliona evra.
 

Vrednost EBIT-a, EBT-a i neto finansijskog rezultata (NFR) u privrednim društvima
i zadrugama u Srbiji u 2008. godini, u milionima EUR
 

Rezultat je mršaviji nego što bi to mogao da bude. Razlog su visoki gubici nastali u oblasti uzgoja životinja i gajenju žita i dr. useva i zasada (dakle, ceo primarni sektor koji obuhvata ratarstvo i stočarstvo je tokom 2008. poslovao jako slabo, a imajući u vidu kasnije širenje finansijske krize možemo slobodno reći da je stanje u ovom segmentu agrobiznisa sada svedeno na priču o pukom opstanku). Zbog visokih finansijskih obaveza, odnosno prezaduženosti EBT je bio negativan i kod prerade i konzervisanja voća i povrća, odnosno, u proizvodnji, obradi i konzervisanju mesa.

Nasuprot njima, najbolje rezultate iskazala su privredna društva iz proizvodnje duvanskih proizvoda i proizvodnje biljnih i životinjskih ulja i masti. Prate ih preduzeća iz proizvodnje ostalih prehrambenih proizvoda (zahvaljujući pre svega konditorskoj industriji, a ne šećeranama koje takođe posluju sa velikim problemima), odnosno, mlekarske industrije.