Navigacija

• 1: Mišljenja
  • 1.1: Mišljenja po oblastima
  • 1.3: Mišljenja gostujućih autora
• 2: Podaci
• 3: Novosti iz sveta
• 4: O nama
• 5: Kontakt
• 6: English
• 10: Naslovna

Svetska trgovina se oporavlja, ali snaga oporavka ostaje neizvesna. Podaci objavljeni 1. 3. 2010. od strane holandske statistike (CPB), koja meri volumen svetske trgovine, ukazuju da je u poslednjem tromesečju 2009. ostvaren porast od 6%, u poređenju sa prethodnim kvartalom iste godine. Te brojke, takođe, pokazuju i kako je teško trgovina bila pogođena globalnom recesijom. CPB procenjuje da se volumen globalne trgovine smanjio neverovatnih 13,2% u toku 2009. Volumen je pao još samo dva puta od 1961, od kada postoje sveobuhvatni podaci, ali su ti padovi bili relativno mali: 1,9% 1975. i 0.9% 1982.

I projekcije kretanja industrijske proizvodnje (koja čini oko četiri petine svetskog robnog izvoza i odlučujuće utiče na globalnu trgovinu) za 2010. posredno ukazuju da je rast trgovine izvestan. Industrija u SAD bi trebalo da poraste za 5%, u EU za 2% do 2,5% a u Nemačkoj za 6%. Rast će, izvesno, biti mnogo snažniji u Kini i ZUR.
Kada je u pitanju Srbija, industrija čini čak 94% ukupnog izvoza i oko 97% uvoza.

Prema trendu u industriji u poslednjih pet meseci može se zaključiti da bi rast ove godine mogao biti između 2% i 4%, ali je dosta verovatno da bi se on mogao ubrzati. Projekcije NBS ukazuju da će rast volumena izvoza u 2010. iznositi 6% a uvoza 2,5%. Prognoze MAT-a govore da će Srbija ostvariti realne stope rasta izvoza od 3% i uvoza od 2,3% u 2010, što su, po svemu sudeći, dosta suzdržane projekcije.
Inače, Srbija je zabeležila pad izvoza od 19,7% i uvoza od 28% u 2009. (izraženo u evrima), dok je pad industrijske produkcije bio 12,1%. Desezonirani indeks izvoza (januar 2010/decembar 2009) raste za 0,7%, a uvoza za 6,2%, a mesečni desezonirani rast industrije u odnosu na prosek 2009. iznosi oko 3,5%. Pored toga, rast izvoza metalurgije ukazuje na moguće ubrzavanje rasta ukupnog izvoza u narednim mesecima.

Za Srbiju je indikativno da nemačka vlada za 2010. predviđa snažan rast hemijske industrije (10%), auto-industrije (9%), industrije plastike (6%) i posebno metalurgije od čak 13% (Federal Statistical Office, DB Research). Sve ove grane značajno su zastupljene u strukturi domaće industrije i očekivanje njihovog rasta u Nemačkoj bazirano je na proceni snažne izvozne tražnje, na kojoj dobrim delom počiva nemačka industrija, a sve više i ove delatnosti srpske industrije.

Oporavak nije zagarantovan!

Nesumnjivo je, dakle, da je oporavak u toku. Volumen trgovine porastao je za solidnih 5% u decembru 2009. Pre toga, slab rast od 1,2% u oktobru i 1,1% u novembru sugerisali su da rast globalne trgovine, koji je lagano počeo još nešto ranije, nije tako izvestan i jak.
 

Ipak, ovi podaci još uvek nisu dovoljni da bi potvrdili sliku o ozdravljenju svetske trgovine i ekonomije. Podaci Svetske banke, koja meri vrednost a ne volumen trgovine, upućuju na usporavanje rasta u četvrtom kvartalu 2009, a ne ubrzanje, kako se vidi iz podataka CPB. Prema Svetskoj banci, vrednost izvoza iz uzorka od 56 zemalja, koje sačinjavaju lavovski deo svetske trgovine, nastavio je da raste u poslednjem kvartalu, ali sporijim tempom od onog u trećem tromesečju. Podaci o trgovini Svetske banke delimično odražavaju promenu kurseva valuta, tako da nije neobično da se može doći do drugačijih zaključaka od onih kada se uzme o obzir volumen trgovine, ali postoje i drugi razlozi, te treba biti oprezan. Naime, decembar je obično dobar mesec za globalnu trgovinu zbog povećane potrošnje usled neradnih dana, odnosno praznika, u mnogim delovima sveta.
 

Gledajući unapred, nije teško videti izazove oporavku trgovine. Globalna tražnja je još uvek visoka zahvaljujući vladinim intervencijama ogromnih razmera i prestanak stimulansa u lošem tajmingu može proizvesti nove opasnosti za globalnu ekonomiju, a samim tim i za trgovinu. Dakle, postoji opasnost od stagnacije u 2010, kako je obnavljanje zaliha završeno i kako podsticajni efekat na rast tražnje nestane.
 

Snaga oporavka razlikuje se od jednog dela sveta do drugog. Izvoz snažno raste u ZUR, dok je njegov rast još uvek anemičan u razvijenim zemljama. Investiciona tražnja ZUR ne pomažu proizvođačima više sofisticirane robe, kao što su mašine, u bogatim zemljama. Volumen izvoza iz ZUR porastao je za 8,7% u tri meseca do decembra, dok je kod razvijenih zemalja izvoz povećan za 4,1%.

Sjajni učinci Kine i Nemačke su ipak izuzeci (Kina je 2009. preuzela od Nemačke liderstvo mesto u svetskom izvozu sa 1202 milijarde dolara prema nemačkih 1121 milijardi dolara). Inače, nemačka vlada procenjuje rast izvoza na 5,1% u 2010, posle pada od čak 14,7% 2009. godine, dok je rast uvoza (koji u dobroj meri korelira sa srpskim izvozom) procenjen na 3,4% u 2010, posle pada od 8,9% u 2009. (link).
 

ZUR postaju i važan izvor tražnje za robe kojima se trguje, jer je njihov uvoz porastao 7,4% u poslednja tri meseca prošle godine (uvoz razvijenih zemalja porastao je 3,9%).
I pored oporavka izvoza ekonomisti Svetske banke ukazuju da je on još uvek 20% manji nego pre krize i verovatno 40% niži od iznosa koji bi bio zabeležen da krize nije bilo.